Mladeži, tumori kože i potkožnog tkiva

Benigni tumori kože

Mladeži(Nevusi) su uglavnom benigne izrasline, raznolikog oblika koje se mogu pojaviti na bilo kom delu tela. Mogu biti urođeni ili stečeni. Ove benigne promene su tamnije od ostatka kože. Nekada su u nivou kože, pločasti, nekad blago uzdignuti ili na peteljci, meke i glatke ili tvrde i hrapave površine, sa bojom od svetlo smeđe do tamno braon.

Mladeži su karakteristični za sve ljude i za sve uzraste, mogu biti različitih veličina, a posle tridesete godine, čovek će imati u proseku između deset i četrdeset mladeža na svom telu.

Boja naše kože zavisi od melanocitnih ćelija u koži koje proizvode pigment. One nas štite od prekomernog oštećenja kože od sunčevog UV zračenja.

Ukoliko iz nekog razloga dođe do grupisanja i rasta melanocitnih ćelija na jednom mestu u koži, to dovodi do nastanka mladeža. Iako su mladeži dobroćudne promene, može se desiti da neki od njih sadrže kancerogene ćelije.

Pojedine nepravilnosti u izgledu mladeža mogu ukazivati na problem:

• Simetričnost - Bezopasan mladež je pravilnog oblika: okrugao, ovalan ili duguljast.
• Ivice - Ako su ravne,pravilne, glatke i čistih obrisa sve je u redu. Ako su ivice nepravilne, nareckane, to ukazije da je već došlo do izvesnih promena koje ne treba zanemarivati.
• Boja - Bezopasni mladeži su uglavnom svetlosmeđe ili tamnosmeđe boje. Crveni mladeži su, takođe, uglavnom bezopasni. Međutim, mladeži koji su jako tamni (gotovo crni) ili neke druge neuobičajene boje,su takođe suspektni.
• Veličina - Ako je prečnik mladeža veći od 6 milimetara, treba se obratiti lekaru. Međutim, sama veličina mladeža ne ukazuje na opasnost, ukoliko nije praćena nekim drugim promenama: bojom ili nepravilnim ivicama.
• Promene - Promene mladeža u smislu promene boje, zapaljenja, vlaženja ili krvarenja nisu dobar znak.

Dermoskopija

Ovom metodom se zapažaju najranije i običnim pregledom nevidljive promene mladeža koje se dešavaju duboko u koži. Ukoliko se dermoskopijom utvrdi da je mladež rizičan, u tom slučaju ga je potrebno ukloniti. Pojedine mladeže treba preventivno ukloniti ukoliko se nalaze na takvim mestuma gde ih je moguće povrediti ili su izloženi stalnim iritacijama.

Uklanjanje mladeža

Mladeži se mogu ukloniti na dva načina:

• Radiotalasima - Radiotalasna metoda je beskrvna i bezbolna . Jedna od najvećih prednosti radiotalasa je da su zbog svoje preciznosti apsolutno bezbedni za korišćenje pri otklanjanju promena i na očnim kapcima bez rizika po oči. Možemo je koristiti ukoliko su promene manje od 0,6 mm.
• Hirurški - Hirurškom metodom se vrši elipsasto uklanjanje promene u lokalnoj anesteziji sa minimalnim rezom. Dubina i širina ekscizije zavisi prvenstveno od tipa mladeža, lokalizacije i da li se uklanja iz estetskih razloga ili se na mladežu uočavaju neke rizične promene u strukturi, boji i obliku. Postoji veliki broj mladeža, ali ukoliko postoji i najmanja sumnja da se radi o malignom procesu,takva promena se obavezno šalje na patohistološku verifikaciju radi postavljanja konačne dijagnoze.

Lipomi

su benigni tumori masnog tkiva koji se najčešće javlja u potkožnom tkivu vrata, na leđima, ramenima. Lipom je mekan, elastičan čvorić koji nije uvek jasno ograničen od okolnog tkiva, a prekriven je kožom za koju nije fiksiran i koja je nepromenjenog izgleda. Ukoliko se ne ukloni ceo može se ponovo vratiti.

Ateromi

su promene koje nastaju usled začepljenja izvodnog kanala lojne žlezde koja je prirasla za kožu. Nastaje na licu, kosmatom delu glave, ušnim školjkama, vratu i leđima. Može se razviti infekcija sa znacima gnojenja. Mora se odstraniti u celini sa kapsulom jer u suprotnom može ponovo nastati. U akutnoj fazi mora se prvo tretirati antibioticima i uraditi incizija, a tek nakon smirivanja procesa uraditi kompletno uklanjanje.

Dermatofibromi

se na koži javljaju kao pojedinčni ili multipni, tvrdi i bezbolni čvorići. Mogu se naći kod odraslih, na ekstremitetima, a ponekad i na drugim delovima tela. Crvenkaste su ili žućkasto-smeđe boje, veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Odstranjuju se hirurškom ekscizijom, sa obaveznom patohistološkom verifikacijom.

MALIGNI TUMORI KOŽE

Bazocelularni karcinom kože

Ovo je najčešći tumor kože. Pojavljuje se kod starije populacije i to na delovima dela koji su izloženi suncu (lice, podlaktice, šake).Oblik varira od pljosnatog do izbočenog. Na ovu vrstu tumora pomislimo kada od pacijenta dobijemo i anamnestički podatak da ga dugo ima u obliku kraste koja nikako da zaraste. Retko metastazira, ali svojim rastom može lokalno da obstruiše i infiltriše okolne structure.

Planocelularni karcinom kože

Je drugi po učestalosti maligni tumor kože. Može se javiti bilo gde na telu, ali vrlo retko nastaje na nepromenjenoj koži.Ovaj tumor ima sve karakteristike prave maligne bolesti: lokalno-infiltrativni rast, pojavu recidiva i učestale metastaze.

Melanom

je najagresivniji od svih malignih tumora kože. Kao faktori rizika navode se mladeži, UV zračenje, nasleđe, hormoni, hemijski faktori. U najvećem broju slučajeva, maligni melanom nastaje na terenu postojećih nevusa, a vrlo retko iz nepromenjene kože.Promena je suspektna na maligni melanom ako je asimetrična, promenila boju, nepravilnih ivica, često krvari ili svrbi, i prečnika većeg od 6 mm. Širok rez se primenjuje u svim slučajevima kako bi se otklonila svaka mogućnost lokalnog recidiva bolesti. U slučaju da se neki od malignih tumora kože nalazi na licu, rekonstrukcija postoperativnog defekta se vrši pomoću autotransplantata ili lokalnog režnja.

Najsigurniji način borbe protiv ovih tumora kože je njihova prevencija – ukoliko se na mladežu primeti bilo kakva promena u rastu, obimu, boji ili nevus krvari, potrebno je isti hirurški odstraniti i histološki verifikovati.